Dragan Stojnic

Dragan Stojnić rođen je 1937. u Beogradu. Živeo je u Banja Luci, Sarajevu, Skoplju, pa ponovo u Beogradu, ali gde god da je išao u srcu je uvek nosio pesmu. Oduvek je želeo da postane pevač, a na sceni je proveo skoro 40 godina. Studirao je francuski jezik, ali nikada nije diplomirao na Filološkom fakultetu i kasnije je završio Višu turističku školu. Njegovi počeci se vezuju za grupu “Prijatelji”, a prvi veliki uspeh postigao je 1964. godine pobedom na festivalu u Kraljevu “Mikrofon je vaš” sa pesmom “Bila je tako lijepa”. Sledeće godine takođe je dobio prvu nagradu na festivalu u Opatiji sa pesmom “Zašto dolaziš samo sa kišom”. Posle toga 1966. godine gostovao je u pariskoj Olimpiji koja je bila i ostala san mnogih pevača, a njegove ploče su počele da se prodaju u ogromnim tiražima. Imao je želju da nastupi još jednom na tom istom mestu, ali mu se želja nije ostvarila. Prvi solistički koncert održao je 1984. godine i od tada njegov tradicionalni osmomartovski koncert je neraskidiva veza sa publikom. Održao je mnogobrojne koncerte širom Jugoslavije, a zahvaljujući pesmi obišao je gotovo ceo svet. Bio je dugogodišnji saradnik Produkcije gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije, a 1998. godine dobio je nagradu “Zlatni Beočug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograda. Njegov moto je bio: “Važno je biti gospodin.” A Dragan Stojnić je bio gospodin na sceni, ali i van nje. Bez obzira na bogatu dugogodišnju estradni karijeru, isticao je da je za njega svaki koncert veliki izazov. - “Svaki nastup, svaka pesma i prilaz publici iziskuju mnogo napora, jer posle toliko godina provedenih na sceni, mislim da mogu da pružim bolje partije”, govorio je svojevremeno Stojnić. “Jednostavno, tu nema kraja. Nešto nas vuče da se i dalje borimo i pronalazimo nove izazove, jer je bogastvo koje nam publika pruža dok smo na sceni, nemerljivo. Kako godine prolaze sve mi je teže i teže. Ne u pevačkom smislu, jer zrelost i kvalitet tek sada dobijaju pravu dimenziju, već zato što se publika podmlađuje, a to je za svakog umetnika velika obaveza.“ Govorio je da je specifičnu, baritonsku boju glasa nasledio od oca, a od majke lirsku toplinu, koja muškarcima nedostaje. A u njegovom raskošnom glasu i pesmama podjednako su uživali i mladi i stari. Obožavale su ga i i žene kojima je tradicionalno svakog 8. marta pevao u beogradskom Domu sindikata. Nije krio da su mu one bile inspiracija. - “Žene su te koje čoveka vuku da peva još od mladosti”, rekao je u jednom intervjuu. “One su naša pokretačka snaga i dok smo na sceni želimo da ih osvajamo. Ja, recimo, dok pevam uvek u publici nađem neko zanimljivo lice kome se obraćam pesmom. To je ono što me ispunjava”. Danas, kada Dragana Stojnića više nema među nama, ostaje sećanje na velikana muzičke scene i njegove pesme u srcima njegove verne publike. Izdavačka kuća PGP RTS nedavno je objavila The best of Dragan Stojnić, izbor njegovih najlepših pesama po kojima smo ga pamtili. Na ovom albumu šansona nalaze pesme poput: “Moj život”, “Ja to znam”, “Zasto dolaziš samo s kišom”, “Soliteri”, “Stare slike”, “Maestro i violina”, “Moj svet”, “La mere”, “La boheme”, “Jedna gitara, hiljadu snova”, “Bila je tako lijepa”, “Doviđenja ljubavi”, “Iluzija”, “Biće dana”, “Ide, ide zivot”, “Adagio”, “Još si tu”, “Barbara”, “Vino i gitare”, “Jedan čovek i jedna žena”... Naš najpoznatiji šansonjer sahranjen je 21. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Read more on Last.fm. User-contributed text is available under the Creative Commons By-SA License; additional terms may apply.